Sveto Jevanđelje Po Mateju
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
Cyrillic




Rd. 29
 1 I ušavši u lađu, pređe i dođe u svoj grad.
2 I gle, donesoše mu oduzetoga koji ležaše na odru. I videvši Isus veru njihovu, reče oduzetome: Ne boj se, čedo, opraštaju ti se gresi tvoji.
3 I gle, neki od književnika rekoše u sebi: Ovaj huli na Boga.
4 A Isus, videvši pomisli njihove, reče: Zašto vi zlo mislite u srcima svojim?
5 Jer šta je lakše, reći: Opraštaju ti se gresi; ili reći: Ustani i hodi?
6 Ali da znate da vlast ima Sin Čovečiji na zemlji opraštati grehe; tada reče oduzetome: Ustani, uzmi odar svoj i idi domu svome.
7 I ustavši otide domu svome.
8 A narod videvši zadivi se i proslavi Boga, koji je dao takvu vlast ljudima.
Rd. 30
 9 I odlazeći Isus odande vide čoveka gde sedi na carini, po imenu Mateja, i reče mu: Hajde za mnom. I ustavši otide za njim.
10 I kad jeđaše u kući, gle, mnogi carinici i grešnici dođoše i jeđahu sa Isusom i sa učenicima njegovim.
11 I videvši to, fariseji rekoše učenicima njegovim: Zašto sa carinicima i grešnicima učitelj vaš jede i pije?
12 A Isus čuvši reče im: Ne trebaju zdravi ljekara nego bolesni.
13 Nego idite i naučite se šta znači: Milost hoću, a ne žrtvoprinošenje. Jer nisam došao da zovem pravednike no grešnike na pokajanje.
Rd. 31
 14 Tada mu pristupiše učenici Jovanovi govoreći: Zašto mi i fariseji postimo mnogo, a učenici tvoji ne poste?
15 A Isus im reče: Eda li mogu svatovi biti žalosni dok je sa njima ženik? Nego će doći dani kada će biti otet od njih ženik, i onda će postiti.
16 Jer niko ne meće novu zakrpu na staru haljinu; jer će zakrpa odadreti od haljine, i gora će rupa biti.
17 Niti se sipa vino novo u mehove stare; inače se prodru mehovi a vino se prolije, i mehovi propadnu. Nego se sipa vino novo u mehove nove, i oboje se sačuva.
Rd. 32
 18 Dok on tako govoraše njima, gle, knez jedan dođe i klanjaše mu se govoreći: Kći moja sad umre; nego dođi i stavi na nju ruku svoju, i oživeće.
19 I ustavši Isus pođe za njim, i učenici njegovi.
20 I gle, žena koja je dvanaest godina bolovala od tečenja krvi pristupi sastrag i dohvati se skuta haljine njegove.
21 Jer govoraše u sebi: Ako se samo dotaknem haljine njegove, ozdraviću.
22 A Isus, obazrevši se i videvši je, reče: Ne boj se, kćeri, vera tvoja spasla te je. I ozdravi žena od onoga časa
23 I došavši Isus u dom knežev i videvši svirače i narod uskomešan, reče im:
24 Odstupite, jer devojka nije umrla, nego spava. I podsmevahu mu se.
25 A kad istera narod. uđe i uhvati je za ruku, i ustade devojka.
26 I pronese se glas o ovome po svoj zemlji onoj.
Rd. 33
 27 A kad je Isus odlazio odande, za njim iđahu dva slepca vičući i govoreći: Pomiluj nas, sine Davidov!
28 A kada dođe u kuću, pristupiše mu slepci, i reče im Isus: Verujete li da mogu to učiniti? A oni mu rekoše: Da, Gospode.
29 Tada se dohvati očiju njihovih govoreći: Po veri vašoj neka vam bude.
30 I otvoriše im se oči. I zapreti im Isus govoreći: Gledajte da niko ne dozna!
31 A oni izišavši, razglasiše ga po svoj zemlji onoj.
32 Kada pak oni izlažahu, gle, dovedoše mu čoveka nema i besomučna.
33 I pošto izagna demona, progovori nemi. I divljaše se narod govoreći: Nikada se to nije videlo u Izrailju.
34 A fariseji govorahu: Pomoću kneza demonskog izgoni demone.
35 I prohođaše Isus po svim gradovima i selima učeći po sinagogama njihovim i propovedajući jevanđelje o Carstvu, i isceljujući svaku bolest i svaku nemoć u narodu.
Rd. 34
 36 A gledajući mnoštvo naroda, sažali se na njih, jer behu smeteni i napušteni kao ovce bez pastira.
37 Tada reče učenicima svojim: Žetve je mnogo, a poslenika malo.
38 Molite se stoga gospodaru žetve da izvede poslenike na žetvu svoju.