Sveto Jevanđelje Po Mateju
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
Cyrillic




Rd. 89
 1 I odgovarajući Isus opet im reče u pričama govoreći:
2 Carstvo nebesko je kao čovek car koji načini svadbu sinu svome.
3 I posla sluge svoje da zovu zvanice na svadbu; i ne htedoše doći.
4 Opet posla druge sluge govoreći: Kažite zvanicama: Evo sam obed svoj ugotovio, junci moji i hranjenici poklani su, i sve je gotovo: dođite na svadbu.
5 A oni ne marivši otidoše, ovaj u polje svoje, a onaj u trgovinu svoju;
6 A ostali uhvatiše sluge njegove, izružiše ih, i pobiše.
7 I kada to ču car onaj, razgnjevi se i poslavši vojsku svoju, pogubi krvnike one, i grad njihov zapali.
8 Tada reče slugama svojim: Svadba je gotova, a zvanice ne behu dostojne.
9 Idite, dakle, na raskršća i koga god nađete, pozovite na svadbu.
10 I izišavši sluge one na puteve, sabraše sve koje nađoše, i zle i dobre; i napuni se svadbena dvorana gostiju.
11 A ušavši car da vidi goste, ugleda onde čoveka neobučena u svadbeno ruho.
12 I reče mu: Prijatelju, kako si ušao amo bez svadbenog ruha? A on oćuta.
13 Tada reče car slugama: Svežite mu ruke i noge, pa ga uzmite i bacite u tamu najkrajnju; onde će biti plač i škrgut zuba.
14 Jer su mnogi zvani, ali je malo izabranih.
Rd. 90
 15 Tada otidoše fariseji i na većanju se dogovoriše kako bi ga uhvatili u reči.
16 I poslaše k njemu učenike svoje sa irodovcima, govoreći: Učitelju, znamo da si istinit i putu Božjemu zaista učiš i ne obazireš se ni na koga, jer ne gledaš ko je ko od ljudi.
17 Kaži nam, dakle, šta ti misliš: treba li dati porez ćesaru ili ne?
18 Razumevši Isus lukavstvo njihovo reče: Što me kušate, licemeri?
19 Pokažite mi novac porezni. A oni mu donesoše dinar.
20 I reče im: Čiji je ovaj lik i natpis?
21 Rekoše mu: Ćesarev. Tada im reče: Podajte, dakle, ćesarevo ćesaru, i Božje Bogu.
22 I čuvši zadiviše se, i ostavivši ga otidoše.
Rd. 91
 23 U taj isti dan pristupiše mu sadukeji, koji govore da nema vaskrsenja, i upitaše ga
24 Govoreći: Učitelju, Mojsej reče: Ako umre ko bez dece, da uzme brat njegov ženu njegovu i podigne seme bratu svome.
25 U nas beše sedam braće; i prvi oženivši se umre, i ne imavši poroda ostavi ženu svoju bratu svome.
26 A tako i drugi, i treći, sve do sedmoga.
27 A posle sviju umre i žena.
28 O vaskrsenju, dakle, kojega će od sedmorice biti žena? Jer je za svima bila.
29 A Isus odgovarajući reče im: Varate se, ne znajući Pisma ni sile Božje.
30 Jer o vaskrsenju niti se žene niti se udaju, nego su kao anđeli Božji na nebu.
31 A za vaskrsenje mrtvih niste li čitali šta vam je rekao Bog govoreći:
32 Ja sam Bog Avraamov, i Bog Isakov, i Bog Jakovljev? Bog nije Bog mrtvih, nego živih.
33 I narod čuvši divljaše se nauci njegovoj.
Rd. 92
 34 A fariseji čuvši da ućutka sadukeje, sabraše se zajedno.
35 I upita jedan od njih, zakonik, kušajući ga i govoreći:
36 Učitelju, koja je zapovest najveća u Zakonu?
37 A Isus mu reče: LJubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svim umom svojim.
38 Ovo je prva i najveća zapovest.
39 A druga je kao i ova: LJubi bližnjega svoga kao samoga sebe.
40 O ovim dvema zapovestima visi sav Zakon i Proroci.
41 A kada se sabraše fariseji, upita ih Isus
42 Govoreći: Šta mislite za Hrista? Čiji je sin? Rekoše mu: Davidov.
43 Reče im: Kako, dakle, David njega u Duhu naziva Gospodom govoreći:
44 Reče Gospod Gospodu mojemu: Sedi meni s desne strane, dok položim neprijatelje tvoje za podnožje nogama tvojim?
45 Kada, dakle, David naziva njega Gospodom, kako mu je sin?
46 I niko mu ne mogaše odgovoriti ni reč; niti smede ko od toga dana da ga zapita više.