Sveto Jevanđelje Po Marku
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16
Cyrillic




1 I reče im: Zaista vam kažem: ima neki među ovima što stoje ovde koji neće okusiti smrti dok ne vide Carstvo Božje da je došlo u sili.
Rd. 38
 2 I posle šest dana uze Isus Petra i Jakova i Jovana i izvede na goru visoku, posebno samo njih; i preobrazi se pred njima.
3 I haljine njegove postadoše sjajne, vrlo bele kao sneg, kakve ne može belilja ubeliti na zemlji.
4 I ukaza im se Ilija s Mojsejem i behu u razgovoru sa Isusom.
5 I Petar odgovarajući reče Isusu: Učitelju, dobro nam je ovde biti; da načinimo tri senice: Tebi jednu i Mojseju jednu i Iliji jednu.
6 Jer ne znadaše šta da kaže; jer behu uplašeni.
7 I pojavi se oblak te ih zakloni; i dođe glas iz oblaka govoreći: Ovo je Sin moj ljubljeni, njega poslušajte.
8 I odjednom obazrevši se nikoga više ne videše osim samoga Isusa pored sebe.
9 A kada silažahu sa gore, zabrani im da nikome ne kazuju šta su videli, sve dok Sin Čovečiji ne vaskrsne iz mrtvih.
Rd. 39
 10 I ovu reč zadržaše u sebi, pitajući jedan drugog: Šta to znači vaskrsnuti iz mrtvih?
11 I upitaše ga: Zašto govore književnici da najpre Ilija treba da dođe?
12 A on odgovarajući reče im: Kada Ilija prvo dođe, sve će urediti; i kako je napisano za Sina Čovečijega da treba mnogo da postrada i da unižen bude?
13 Ali vam kažem da je i Ilija došao, i učiniše s njim šta htedoše, kao što je pisano za njega.
14 I došavši učenicima svojim, vide narod mnogi oko njih i književnike gde raspravljaju s njima.
15 I odmah videvši ga, sav narod zadivi se i pritrčavši, pozdravljahu ga.
16 I upita književnike: Šta to raspravljate s njima?
Rd. 40
 17 I odgovarajući jedan iz naroda reče: Učitelju, dovedoh tebi sina svojega u kome je duh nemi.
18 I kad god ga uhvati lomi ga, i pjenu baca, i škrguće zubima; i suši se. I rekoh učenicima tvojim da ga isteraju; i ne mogoše.
19 A on odgovarajući reče: O rode neverni, dokle ću s vama biti? Dokle ću vas trpjeti? Dovedite ga k meni.
20 I dovedoše ga njemu; i kad ga vide duh, odmah ga stade lomiti; i padnuvši na zemlju valjaše se bacajući pjenu.
21 I upita oca njegova: Koliko ima vremena kako mu se to dogodilo? A on reče: Iz detinjstva.
22 I mnogo puta baca ga u vatru i u vodu da ga pogubi; nego ako što možeš, pomozi nam, smiluj se na nas.
23 A Isus mu reče: Ako možeš verovati, sve je moguće onome koji veruje.
24 I odmah povikavši otac deteta sa suzama govoraše: Vjerujem, Gospode, pomozi mojemu neverju!
25 A Isus videvši da se stiče narod, zapreti duhu nečistome govoreći mu: Duše nemi i gluhi, ja ti zapovedam, iziđi iz njega i više ne ulazi u njega!
26 I povikavši i izlomivši ga vrlo, iziđe; i bi kao mrtav tako da mnogi govorahu: umre.
27 A Isus, uzevši ga za ruku, podiže ga; i ustade.
28 I kad uđe u kuću, pitahu ga učenici njegovi nasamo: Zašto ga mi ne mogosmo isterati?
29 I reče im: Ovaj se rod ničim ne može isterati do molitvom i postom.
30 I izišavši odande iđahu kroz Galileju; i ne htede da ko dozna,
31 Jer učaše učenike svoje i govoraše im da će Sin Čovečiji biti predan u ruke ljudi, i ubiće ga, i kada ga ubiju, trećeg dana vaskrsnuće.
32 I oni ne razumevahu reči, a bojahu se da ga zapitaju.
Rd. 41
 33 I dođe u Kapernaum, i kad beše u kući zapita ih. Šta se prepiraste putem među sobom?
34 A oni ćutahu; jer se putem prepirahu među sobom ko je najveći.
35 I pošto sede dozva Dvanaestoricu i reče im: Koji hoće da bude prvi neka bude posljednji od sviju i svima sluga.
36 I uzevši dete, metnu ga među njih i zagrlivši ga reče im:
37 Ko jedno od ovakve dece primi u ime moje, mene prima; a ko mene primi, ne prima mene nego Onoga koji je mene poslao.
38 Odgovori mu Jovan govoreći: Učitelju, videsmo jednoga koji ne ide za nama; a tvojim imenom izgoni demone; i zabranismo mu, jer ne ide za nama.
39 A Isus reče: Ne branite mu; jer nema nikoga koji bi imenom mojim čudo činio i mogao odmah zlo govoriti o meni.
40 Jer ko nije protiv vas s vama je.
41 Jer ko vas napoji čašom vode u ime moje, zato što ste Hristovi, zaista vam kažem: neće izgubiti platu svoju.
Rd. 42
 42 A koji sablazni jednoga od ovih malih koji veruju u mene, bolje bi mu bilo da mu se obesi kamen vodenični o vrat i da se baci u more.
43 I ako te ruka tvoja sablažnjava, odseci je: bolje ti je bez ruke u život ući, negoli s obe ruke otići u pakao, u oganj neugasivi,
44 Gde crv njihov ne umire, i oganj se ne gasi.
45 I ako te noga tvoja sablažnjava, odseci je: bolje ti je ući u život hromu, negoli s dve noge da te bace u pakao, u oganj neugasivi,
46 Gde crv njihov ne umire, i oganj se ne gasi.
47 I ako te oko tvoje sablažnjava, iskopaj ga: bolje ti je s jednim okom ući u Carstvo Božje, negoli sa dva oka da budeš bačen u pakao ognjeni.
48 Gde crv njihov ne umire, i oganj se ne gasi.
49 Jer će se svaki ognjem posoliti, i svaka će se žrtva solju posoliti.
50 Dobra je so; ali ako so postane neslana, čime će se osoliti? Imajte soli u sebi, i mir imajte među sobom.