Sveto Jevanđelje Po Luki
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24
Cyrillic




Rd. 34
 1 I bi posle toga, i on prohođaše po gradovima i po selima propovedajući i blagovesteći Carstvo Božje, i Dvanaestorica s njim,
2 I neke žene koje behu izlečene od zlih duhova i bolesti: Marija, zvana Magdalina, iz koje je izišlo sedam demona,
3 I Jovana, žena Huze, pristava Irodova, i Susana, i druge mnoge koje mu služahu svojim imanjem.
4 A kad se sabra naroda mnogo, i iz sviju gradova dolažahu njemu, kaza u priči:
Rd. 35
 5 Iziđe sejač da seje seme svoje; i kad sejaše, jedno pade kraj puta, i pogazi se, i ptice nebeske pozobaše ga.
6 A drugo pade na kamen, i iznikavši osuši se, jer nemaše vlage.
7 A drugo pade usred trnja, i uzraste trnje i uguši ga.
8 A drugo pade na zemlju dobru, i iznikavši donese stostruki rod. Govoreći ovo povika: Ko ima uši da čuje, neka čuje!
9 A učenici njegovi pitahu ga govoreći: Šta znači ova priča?
10 A on reče: Vama je dano da znate tajne Carstva Božjega; a ostalima biva u pričama, da gledajući ne vide, i čujući ne razumeju.
11 A ova priča znači: Seme je reč Božja.
12 A koje je kraj puta to su oni koji slušaju, ali potom dolazi đavo i uzima reč iz srca njihovoga, da ne veruju i da se ne spasu.
13 A koje je na kamenu to su oni koji kada čuju s radošću primaju reč; i ovi korena nemaju te za neko vreme veruju, a u vreme iskušenja otpadnu.
14 A koje u trnje pade, to su oni koji čuše i, živeći u brigama i bogatstvu i slastima ovoga života, budu ugušeni, i ne donesu roda.
15 A koje je na dobroj zemlji, to su oni koji čuvši reč, u dobrome i čistom srcu drže je, i rod donose u trpljenju. Ovo govoreći povika: Ko ima uši da čuje, neka čuje!
Rd. 36
 16 A niko ne poklapa sudom svetiljku kad je zapali, niti je meće pod krevet, nego je postavlja na svećnjak da oni koji ulaze vide svetlost.
17 Jer nema ništa tajno što neće biti javno, ni sakriveno što se neće doznati i na videlo izići.
18 Pazite, dakle, kako slušate; jer ko ima daće mu se, a ko nema, uzeće se od njega i ono što misli da ima.
19 Dođoše pak njemu mati i braća njegova, i ne mogahu od naroda da se sastanu s njim.
20 I javiše mu govoreći: Mati tvoja i braća tvoja stoje napolju, i hoće da te vide.
21 A on odgovarajući reče im: Mati moja i braća moja oni su koji slušaju reč Božju i izvršuju je.
Rd. 37
 22 I dogodi se jednoga dana i uđe on i učenici njegovi u lađu, i reče im: Pređimo na onu stranu jezera. I pođoše.
23 I dok plovljahu, on zaspa. I podiže se oluja na jezeru, i voda nadiraše, i behu u opasnosti.
24 I pristupivši probudiše ga govoreći: Učitelju, učitelju, izgibosmo! A on ustade, i zapreti vetru i valovima vodenim, i prestadoše i nasta tišina.
25 A njima reče: Gde je vera vaša? A oni se uplašiše, i čuđahu se govoreći jedan drugome: Ko je ovaj da i vetrovima i vodi zapoveda, i slušaju ga?
Rd. 38
 26 I doploviše u zemlju Gadarinsku koja je prema Galileji.
27 A kad on iziđe na zemlju, srete ga neki čovek iz grada u kome behu demoni dugo vremena, i u haljine ne oblačaše se, i ne življaše u kući, nego u grobovima.
28 A kad vide Isusa, uzviknuvši pade pred njim i iz svega glasa reče: Šta hoćeš od mene, Isuse, Sine Boga Višnjega? Molim te, ne muči me!
29 Jer on zapovedi duhu nečistome da iziđe iz čoveka; jer ga mučaše mnogo godina, i vezivahu ga verigama i lancima čuvajući ga, i kidaše veze, i teraše ga demon po pustinjama.
30 A Isus ga zapita govoreći: Kako ti je ime? A on reče: Legion; jer mnogi demoni behu ušli u njega.
31 I moljahu ga da im ne zapovedi da idu u bezdan.
32 A onde pasaše po gori veliko krdo svinja, i moljahu ga da im dopusti da u njih uđu. I dopusti im.
33 A pošto iziđoše demoni iz čoveka, uđoše u svinje; i jurnu krdo sa strmeni u jezero, i utopi se.
34 A kad videše svinjari šta se dogodilo, pobegoše i javiše u gradu i po selima.
35 I iziđoše da vide šta se desilo, i dođoše Isusu, i nađoše čoveka iz koga behu izišli demoni gde sedi odeven i priseban kod nogu Isusovih; i uplašiše se.
36 A oni što behu videli, obavestiše ih kako se spase besomučni.
37 I moljaše ga sav narod iz okoline gadarinske da ode od njih; jer behu obuzeti strahom velikim. A on uđe u lađu i vrati se.
38 A čovek iz koga iziđoše demoni moljaše ga da bi s njim bio; ali ga Isus otpusti govoreći:
39 Vrati se domu svome, i kazuj šta ti učini Bog. I otide propovedajući po svemu gradu šta mu učini Isus.
Rd. 39
 40 A kad se vrati Isus, srete ga narod, jer ga svi očekivahu.
41 I gle, dođe čovek po imenu Jair, i on beše starešina sinagoge, i pavši pred noge Isusove, moljaše ga da uđe u dom njegov.
42 Jer u njega beše jedinica kći oko dvanaest godina, a ona umiraše. A kad iđaše Isus, narod se tiskao oko njega.
43 I beše neka žena bolesna od tečenja krvi dvanaest godina, koja je sve svoje imanje potrošila na ljekare i nijedan je nije mogao izlečiti;
44 I pristupivši sastrag, dotače se skuta haljine njegove, i odmah stade tečenje krvi njene.
45 I reče Isus: Ko je to što me se dotače? A kada svi odricahu, reče Petar i koji behu s njim: Nastavniče, narod te opkolio i gura te, a ti govoriš: Ko je to što me se dotače?
46 A Isus reče: Neko me se dotače, jer ja osetih silu koja iziđe iz mene.
47 A kad vide žena da se nije sakrila, pristupi drhteći, i pade pred njim, i kaza mu pred svim narodom zašto ga se dotače i kako odmah ozdravi.
48 A on joj reče: Ne boj se, kćeri, vera tvoja spasla te je; idi u miru.
49 Dok on još govoraše dođe neko od starešine sinagoge i reče mu: Umrla je kći tvoja, ne trudi Učitelja.
50 A kada ču Isus, odgovori mu govoreći: Ne boj se, samo veruj, i biće spasena.
51 I došavši u kuću, ne dopusti nikome da uđe osim Petru i Jovanu i Jakovu, i devojčinom ocu i materi.
52 I svi plakahu i jaukahu za njom. A on reče: Ne plačite, nije umrla nego spava.
53 I podsmevahu mu se znajući da je umrla.
54 A on izgnavši sve, uze je za ruku i zovnu, govoreći: Devojko, ustani.
55 I povrati se duh njen, i ustade odmah; i on zapovedi da joj dadu da jede.
56 I zadiviše se veoma roditelji njeni. A on im zapovedi da nikome ne kazuju šta se dogodilo.