Sveto Jevanđelje Po Luki
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24
Cyrillic




Rd. 112
 1 A u prvi dan nedelje dođoše vrlo rano na grob, i donesoše mirise što pripraviše, a s njima i neke druge žene;
2 Ali nađoše kamen odvaljen od groba.
3 I ušavši ne nađoše telo Gospoda Isusa.
4 I dok se one čuđahu tome, gle, dva čoveka stadoše pred njih u blistavim haljinama;
5 A kada se one uplašiše i oboriše lica zemlji, rekoše im: Što tražite živoga među mrtvima?
6 Nije ovde, nego ustade; setite se kako vam kaza dok beše još u Galileji,
7 Govoreći kako Sin Čovečiji treba da bude predan u ruke ljudi grešnika i da bude razapet i treći dan da vaskrsne.
8 I setiše se reči njegovih.
9 Pa vrativši se od groba, javiše sve ovo Jedanaestorici i svima ostalima.
10 A to behu Magdalina Marija i Jovana i Marija Jakovljeva i ostale s njima koje kazaše ovo apostolima.
11 I ovima se učiniše njihove reči kao buncanje, i ne verovaše im.
Rd. 113
 12 A Petar ustade pa otrča na grob, i nagnuvši se vide samo pokrove gde leže, i otide čudeći se u sebi tome što se dogodilo.
13 I gle, dvojica od njih iđahu u onaj dan u selo koje beše udaljeno od Jerusalima šezdeset stadija i zvaše se Emaus.
14 I oni govorahu među sobom o svim ovim događajima.
15 I dok oni razgovarahu i raspravljahu, približi se i sam Isus i iđaše s njima.
16 Ali oči njihove behu zadržane da ga ne poznaju.
17 A on im reče: Kakav je to razgovor koji vodite među sobom idući, i što ste neveseli?
18 A jedan, po imenu Kleopa, odgovarajući reče mu: Zar si ti jedini stranac u Jerusalimu, i zar nisi saznao šta se u njemu zbilo ovih dana?
19 I reče im: Šta? A oni mu rekoše: O Isusu Nazarećaninu, koji beše čovek prorok, silan na delu i u reči pred Bogom i svim narodom;
20 Kako ga predadoše prvosveštenici i knezovi naši da bude osuđen na smrt, i razapeše ga?
21 A mi se nadasmo da je on taj koji će izbaviti Izrailja. Ali povrh svega toga, ovo je danas treći dan otkako se ovo dogodi.
22 A zaprepastiše nas i neke žene između nas koje su bile rano na grobu,
23 Pa ne našavši telo njegovo, dođoše govoreći da su videle i pojavu anđela koji govorahu da je on živ.
24 I neki od naših otidoše na grob, i nađoše tako kao što i žene kazaše, ali njega ne videše.
25 A on im reče: O bezumni i sporoga srca za verovanje u sve što govoriše proroci!
26 Nije li trebalo da Hristos to pretrpi i da uđe u slavu svoju?
27 I počevši od Mojseja i od sviju Proroka razjasni im što je u svim Pismima o njemu pisano.
28 I približiše se selu u koje iđahu, i on se činjaše da hoće dalje da ide.
29 A oni ga ustavljahu govoreći: Ostani s nama, jer je dan nagnuo i blizu je veče. I uđe da ostane s njima.
30 I dok on seđaše s njima za trpezom, uzevši hleb blagoslovi i prelomivši ga davaše im.
31 A njima se otvoriše oči i poznaše ga. I on posta nevidljiv za njih.
32 I rekoše oni jedan drugome: Ne goraše li srce naše u nama dok nam govoraše putem i dok nam objašnjavaše Pisma?
33 I ustavši onoga časa, vratiše se u Jerusalim, i nađoše okupljenu Jedanaestoricu i one koji behu s njima.
34 Koji govorahu: Zaista ustade Gospod, i javi se Simonu.
35 I oni ispričaše šta bi na putu, i kako ga poznaše pri lomljenju hleba.
Rd. 114
 36 I dok oni ovo govorahu, i sam Isus stade među njih, i reče im: Mir vam!
37 A oni se uplašiše, i budući ustrašeni, pomisliše da vide duha.
38 I reče im: Što ste zbunjeni? I zašto takve pomisli ulaze u srca vaša?
39 Vidite ruke moje i noge moje, da sam ja glavom; opipajte me i vidite; jer duh nema tela i kostiju kao što vidite da ja imam.
40 I ovo rekavši pokaza im ruke i noge.
41 A dok još ne verovahu od radosti i dok se čuđahu, reče im: Imate li ovde šta za jelo?
42 A oni mu dadoše komad ribe pečene, i meda u saću.
43 I uzevši jede pred njima.
44 A njima reče: Ovo su reči koje sam vam govorio još dok sam bio s vama, da se mora sve ispuniti što je o meni napisano u Zakonu Mojsejevu i u Prorocima i u Psalmima.
45 Tada im otvori um da razumeju Pisma.
46 I reče im: Tako je pisano, i tako je trebalo da Hristos postrada i vaskrsne iz mrtvih trećega dana,
47 I da se u njegovo ime propoveda pokajanje i oproštenje grehova po svim narodima, počevši od Jerusalima.
48 A vi ste svedoci ovome.
49 I evo, ja ću poslati obećanje Oca svojega na vas; a vi sedite u gradu Jerusalimu dok se ne obučete u silu s visine.
50 I izvede ih napolje do Vitanije, i podigavši ruke svoje blagoslovi ih.
51 I dok ih on blagosiljaše, odstupi od njih i uznošaše se na nebo.
52 A oni mu se pokloniše i vratiše se u Jerusalim sa radošću velikom,
53 I behu neprestano u hramu hvaleći i blagosiljajući Boga. Amin!