Sveto Jevanđelje Po Luki
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24
Cyrillic




1 Kaza im pak i priču kako treba svagda da se mole, i da ne klonu,
2 Govoreći:
Rd. 88
 U nekome gradu beše nekakav sudija koji se Boga ne bojaše i ljudi ne stiđaše.
3 A u onome gradu beše jedna udovica, i ona dolažaše k njemu govoreći: Odbrani me od suparnika mojega.
4 I ne htede zadugo. A najposle reče u sebi: Ako se i ne bojim Boga i ljudi ne stidim,
5 No budući da mi dosađuje ova udovica, odbraniću je, da mi jednako ne dolazi i ne dodijava.
6 I reče Gospod: Čujte šta govori nepravedni sudija!
7 A zar Bog neće odbraniti izabranike svoje koji mu vapiju dan i noć, i zar će oklevati?
8 Kažem vam da će ih ubrzo odbraniti. Ali Sin Čovečiji kada dođe, hoće li naći veru na zemlji?
9 A i nekima koji behu uvereni za sebe da su pravedni, a ostale nipodaštavahu, kaza priču ovu:
Rd. 89
 10 Dva čoveka uđoše u hram da se mole Bogu, jedan farisej a drugi carinik.
11 Farisej stade i moljaše se u sebi ovako: Bože, hvala ti što nisam kao ostali ljudi: grabljivci, nepravednici, preljubnici ili kao ovaj carinik.
12 Postim dvaput u sedmici; dajem desetak od svega što steknem.
13 A carinik izdaleka stajaše, i ne htede ni očiju uzdignuti nebu, nego se beše u prsa svoja govoreći: Bože, milostiv budi meni grešnome!
14 Kažem vam, ovaj otide opravdan domu svome, a ne onaj. Jer svaki koji sebe uzvisuje poniziće se, a koji sebe ponizuje uzvisiće se.
Rd. 90
 15 A donošahu mu i dečicu da ih se dotakne; a kad videše učenici, zabraniše im.
16 A Isus dozvavši ih reče: Pustite decu neka dolaze k meni, i ne sprečavajte ih; jer takvih je Carstvo Božje.
17 Zaista vam kažem: Koji ne primi Carstvo Božje kao dete neće ući u njega.
Rd. 91
 18 I zapita ga neki knez govoreći: Učitelju blagi, šta da učinim pa da nasledim život večni?
19 A Isus mu reče: Što me zoveš blagim? Niko nije blag osim jednoga Boga.
20 Zapovesti znaš: Ne čini preljubu; ne ubij; ne ukradi; ne svedoči lažno; poštuj oca svojega i mater svoju.
21 A on reče: Sve sam ovo sačuvao od mladosti svoje.
22 A kada to ču Isus, reče mu: Još ti jedno nedostaje: prodaj sve što imaš i razdaj siromasima; i imaćeš blago na nebu; pa hajde za mnom.
23 A kad on to ču, postade žalostan; jer beše veoma bogat.
24 A kad ga Isus vide da postade žalostan, reče: Kako je teško onima koji imaju bogatstvo ući u Carstvo Božje!
25 Jer lakše je kamili proći kroz iglene uši negoli bogatome ući u Carstvo Božje.
26 A oni koji čuše rekoše: Pa ko se može spasti?
27 A on reče: Što je ljudima nemoguće Bogu je moguće.
28 Petar pak reče: Eto, mi smo ostavili sve i pođosmo za tobom.
29 A on im reče: Zaista vam kažem: nema nikoga koji je ostavio kuću, ili roditelje, ili braću, ili sestre, ili ženu, ili decu radi Carstva Božjega,
30 Koji neće primiti mnogostruko u ovo vreme i u dolazećem veku život večni.
Rd. 92
 31 Uze pak Dvanaestoricu i reče im: Evo idemo gore u Jerusalim, i sve će se svršiti što su proroci pisali za Sina Čovečijega.
32 Jer će biti predan neznabošcima i rugaće mu se, i mučiće ga i popljuvaće ga.
33 I pošto ga išibaju ubiće ga, i trećeg dana vaskrsnuće.
34 A oni ništa od toga ne shvatiše i ova reč beše sakrivena od njih, i ne razumeše šta im se govori.
Rd. 93
 35 A kada se približavaše Jerihonu, slepac neki seđaše kraj puta proseći.
36 Pa kada ču kako narod prolazi, raspitivaše: Šta je to?
37 I kazaše mu da Isus Nazarećanin prolazi.
38 I povika govoreći: Isuse, sine Davidov, pomiluj me!
39 A oni što iđahu napred korahu ga da ućuti, a on još jače vikaše: Sine Davidov, pomiluj me!
40 A Isus stade i zapovedi da mu ga dovedu; a kad mu se približi, zapita ga
41 Govoreći: Šta hoćeš da ti učinim? A on reče: Gospode, da progledam.
42 A Isus mu reče: Progledaj! Vjera tvoja spasla te je.
43 I odmah progleda, i pođe za njim slaveći Boga. I sav narod koji vide dade hvalu Bogu.