Sveto Jevanđelje Po Luki
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24
Cyrillic




Rd. 1
 1 Budući da su mnogi pokušali izložiti kazivanje o događajima koji su se dogodili među nama,
2 Kao što nam predadoše oni koji su od početka bili očevidci i sluge Reči (Logosa),
3 Namislih i ja, ispitavši tačno sve od početka, po redu pisati tebi, plemeniti Teofile,
4 Da poznaš temelj onih reči kojima si naučen.
Rd. 2
 5 U vreme Iroda, cara judejskoga, beše neki sveštenik od reda Avijina, po imenu Zaharija, i žena njegova od kćeri Aronovih, po imenu Jelisaveta.
6 A behu oboje pravedni pred Bogom, i življahu po svima zapovestima i uredbama Gospodnjim besprekorno.
7 I nemahu dece, jer Jelisaveta beše nerotkinja, i behu oboje već poodmaklih godina.
8 I dogodi se, kad on služaše po svome redu pred Bogom,
9 Da po običaju sveštenstva pade mu u deo da uđe u hram Gospodnji i kadi.
10 I sve mnoštvo naroda moljaše se napolju za vreme kađenja.
11 A njemu se javi anđeo Gospodnji stavši sa desne strane kadionog žrtvenika.
12 I zbuni se Zaharija videvši ga i spopade ga strah.
13 A anđeo mu reče: Ne boje se, Zaharija, jer je uslišena molitva tvoja; i žena tvoja Jelisaveta rodiće ti sina, i nadenućeš mu ime Jovan.
14 I biće ti radost i veselje, i mnogi će se obradovati rođenju njegovu.
15 Jer će biti velik pred Gospodom, i neće piti vina i sikera; i ispuniće se Duha Svetoga još u utrobi matere svoje;
16 I mnoge će sinove Izrailjeve obratiti Gospodu Bogu njihovome;
17 I on će napred ići pred njim u duhu i sili Ilijinoj da obrati srca otaca ka deci, i nepokorne ka mudrosti pravednika, i da pripravi Gospodu narod spreman.
18 I reče Zaharija anđelu: Po čemu ću ja to poznati? Jer ja sam star i žena je moja u godinama.
19 I odgovarajući anđeo reče mu: Ja sam Gavrilo koji stojim pred Bogom, i poslan sam da ti govorim i da ti ovo blagovestim.
20 I evo, bićeš nem i nećeš moći govoriti do onoga dana dok se to ne zbude, zato što nisi verovao mojim rečima koje će se ispuniti u svoje vreme.
21 I narod čekaše Zahariju, i čuđahu se što se zabavi u hramu.
22 A izišavši ne mogaše da im govori; i razumeše da je imao viđenje u hramu; i on im davaše znakove, i osta nem.
23 I kada se navršiše dani službe njegove, otide domu svojemu.
Rd. 3
 24 A posle onih dana zatrudnje Jelisaveta žena njegova, i krijaše se pet meseci govoreći:
25 Tako mi je učinio Gospod u dane ove u koje pogleda na me da me izbavi od sramote među ljudima.
26 A u šesti mesec poslan bi od Boga anđeo Gavrilo u grad galilejski po imenu Nazaret,
27 Devojci zaručenoj za muža, po imenu Josif, iz doma Davidova; i devojci beše ime Marija.
28 I ušavši k njoj anđeo reče: Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom. blagoslovena si ti među ženama!
29 A ona videvši ga, uplaši se od reči njegove i mišljaše: kakav bi ovo bio pozdrav?
30 I reče joj anđeo: Ne boj se. Marija, jer si našla blagodat u Boga!
31 I evo začećeš i rodićeš sina, i nadenućeš mu ime Isus.
32 On će biti veliki, i nazvaće se Sin Višnjega, i daće mu Gospod Bog presto Davida oca njegova;
33 I carovaće nad domom Jakovljevim vavek, i carstvu njegovu neće biti kraja.
34 A Marija reče anđelu: Kako će to biti kad ja ne znam za muža?
35 I odgovarajući anđeo reče joj: Duh Sveti doći će na tebe, i sila Višnjega oseniće te; zato i ono što će se roditi biće sveto, i nazvaće se Sin Božji.
36 I eto, Jelisaveta rođaka tvoja, i ona zače sina u starosti svojoj, i ovo je šesti mesec njoj, koju zovu nerotkinjom.
37 Jer u Boga je sve moguće što kaže.
38 A Marija reče: Evo sluškinje Gospodnje - neka mi bude po reči tvojoj! I anđeo otide od nje.
Rd. 4
 39 A Marija ustavši onih dana otide hitno u gorski kraj, u grad Judin.
40 I uđe u dom Zaharijin, i pozdravi Jelisavetu.
41 A kad Jelisaveta ču pozdrav Marijin, zaigra dete u utrobi njezinoj, i Jelisaveta se ispuni Duha Svetoga,
42 I povika uzvišenim glasom i reče: Blagoslovena si ti među ženama, i blagosloven je plod utrobe tvoje!
43 I otkud meni ovo da dođe mati Gospoda mojega meni?
44 Jer gle, kada glas pozdrava tvojega dođe u uši moje, zaigra dete od radosti u utrobi mojoj.
45 I blago onoj koja verova, da će se izvršiti što joj je kazao Gospod.
46 I reče Marija: Veliča duša moja Gospoda;
47 I obradova se duh moj Bogu, Spasu mojemu,
48 Što pogleda na smernost sluškinje svoje; jer gle, od sada će me zvati blaženom svi naraštaji;
49 Što mi učini veličinu Silni, i sveto ime njegovo.
50 I milost je njegova od koljena do koljena onima koji ga se boje.
51 Pokaza silu mišicom svojom; razasu gorde u mislima srca njihova.
52 Zbaci silne sa prestola, i podiže ponižene.
53 Gladne napuni blaga, i bogate otpusti prazne.
54 Prihvati Izrailja slugu svojega da se opomene milosti;
55 Kao što govori ocima našim, Avraamu i semenu njegovu do veka.
56 I ostade Marija sa njom oko tri meseca, i vrati se domu svome.
57 A Jelisaveti dođe vreme da rodi, i rodi sina.
58 I čuše njeni susedi i rodbina da je Gospod pokazao veliku milost svoju na njoj, i radovahu se s njom.
59 I u osmi dan dođoše da obrežu dete, i davahu mu ime oca njegova - Zaharija.
60 I odgovarajući mati njegova reče: Ne, nego da se zove Jovan.
61 I rekoše joj: Nikoga nema u rodbini tvojoj da se zove tim imenom.
62 I znacima pitahu oca njegova kako bi on htio da ga nazovu.
63 I zaiskavši daščicu napisa govoreći: Jovan mu je ime. I začudiše se svi.
64 I odmah mu se otvoriše usta njegova i jezik njegov, i govoraše blagosiljajući Boga.
65 I uđe strah u sve susede njihove; i po svoj gorskoj Judeji razglasi se sav ovaj događaj
66 I svi koji čuše staviše u srce svoje govoreći: Šta li će biti ovo dete? I ruka Gospodnja beše s njim.
67 A Zaharija otac njegov ispuni se Duha Svetoga i prorokova govoreći:
68 Blagosloven Gospod Bog Izrailjev što pohodi i izbavi narod svoj.
69 I podiže nam rog spasenja u domu Davida, sluge svojega,
70 Kao što kaza ustima svetih proroka svojih od veka,
71 Da će nas spasti od neprijatelja naših i iz ruku sviju koji nas mrze;
72 Učiniti milost ocima našim, i opomenuti se svetoga zaveta svojega,
73 Zakletve kojom se zakle Avraamu ocu našemu, da će nam dati:
74 Izbavljenje iz ruku neprijatelja naših, da mu bez straha služimo,
75 U svetosti i u pravdi pred njim u sve dane života našeg.
76 I ti, dete, zvaćeš se prorok Višnjega; jer ćeš ići napred pred licem Gospodnjim da mu pripraviš put;
77 Da dadeš poznanje spasenja narodu njegovu za oproštenje greha njihovih,
78 Radi srdačne milosti Boga našega, kojom nas je pohodio Istok s visine;
79 Da obasja one koji sede u tami i seni smrti; da upravi noge naše na put mira.
80 A dete rastijaše i jačaše duhom i beše u pustinji do dana dok se ne pokaza Izrailju.