Poslanica Svetog Apostola Pavla Jevrejima
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13
Cyrillic




Rd. 320
 1 Imala je, doduše, i prva skinija pravila za bogosluženje, a i Svetinju zemaljsku.
2 Jer beše uređen prvi deo skinije, u njemu svetnjak i trpeza i postavljeni hljebovi, i to se zove Svetinja.
3 A iza druge zavese deo skinije, nazvan Svetinja nad svetinjama,
4 Koja imaše zlatnu kadionicu, i kovčeg obložen svuda zlatom, u kome beše zlatni sasud sa manom, i procvetali štap Aronov, i ploče Zaveta,
5 A nad njim heruvimi slave, koji osenjavahu očistilište; o čemu sada ne treba govoriti podrobno.
6 A pošto ovo beše tako uređeno, ulažahu sveštenici svagda u prvi deo skinije da vrše službu Božju;
7 A u drugi jednom u godini sam prvosveštenik, ne bez krvi, koju prinosi za sebe i za narodne grehe iz neznanja.
Rd. 321
 8 Ovim Duh Sveti pokazuje da još nije otvoren put u Svetinju, dokle god prva skinija stoji;
9 Koja je praslika za sadašnje vreme, kada se prinose i darovi i žrtve koje ne mogu da usavrše savest onoga koji služi,
10 A propisane su samo za jela i pića i razna pranja i obrede telesne do vremena obnove.
11 Ali kad je došao Hristos, Prvosveštenik budućih dobara, kroz veću i savršeniju skiniju, nerukotvorenu, to jest ne od ove tvorevine,
12 Ne sa krvlju jarčijom ni junčijom, nego sa svojom krvlju uđe jednom za svagda u Svetinju izvršivši večno iskupljenje.
13 Jer ako krv jaraca i junaca i pepeo od junice, kojom kad se krope nečisti osvećuje ih da budu telesno čisti,
14 Koliko li će više krv Hrista, koji Duhom večnim prinese sebe neporočna Bogu, očistiti savest vašu od mrtvih dela, da bi služili Bogu živome i istinitome.
15 I zato je On posrednik Novoga Zaveta, da posle njegove smrti za iskupljenje od prestupa u prvome zavetu, prizvani prime obećano večno nasljedstvo.
16 Jer gde je zaveštanje mora da bude i smrt zaveštača,
17 Jer je zaveštanje punovažno tek posle smrti, pošto nikada ne važi dok je zaveštač u životu.
18 Jer ni prvi zavet nije ustanovljen bez krvi.
19 Tako, kada je Mojsej objavio sve zapovesti Zakona svemu narodu, onda uze krvi od junaca i jaraca, s vodom i vunom crvenom i isopom, te pokropi i knjigu i sav narod,
20 Govoreći: Ovo je krv zaveta koji vama odredi Bog.
21 A tako i skiniju i sve sasude bogoslužbene pokropi krvlju.
22 I po Zakonu gotovo sve se čisti krvlju i bez prolevanja krvi ne biva oproštenje.
23 Trebalo je, dakle, da se slike nebeskih stvari ovako očiste, a same nebeske stvari boljim žrtvama od ovih.
Rd. 322
 24 Jer Hristos ne uđe u rukotvorenu Svetinju, koja je predobrazac istinske, nego u samo Nebo, da se sada pojavi pred licem Božjim radi nas;
25 Niti ulazi mnogo puta da prinosi samoga sebe, kao što prvosveštenik ulazi u Svetinju svake godine sa tuđom krvlju;
26 Inače bi On morao mnogo puta stradati počev od postanja sveta; a sada na svršetku vekova javi se jednom za svagda, da svojom žrtvom uništi greh.
27 I kao što ljudima predstoji jedanput umreti, a potom sud (Božji),
28 Tako i Hristos jedanput prinese sebe na žrtvu da ponese grehe mnogih. A drugi put će se pojaviti ne zbog greha nego za spasenje onih koji ga čekaju.