Dela Apostolska
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
Cyrillic




1 A Savle, još dišući pretnjom i ubistvom na učenike Gospodnje, pristupi prvosvešteniku,
2 I zatraži od njega poslanice u Damask za sinagoge, da ako koga nađe koji je od ovoga Puta, i ljude i žene, svezane dovede u Jerusalim.
3 A kad putovaše i dođe blizu Damaska, iznenada obasja ga svetlost sa neba,
4 I padnuvši na zemlju ču glas gde mu govori: Savle, Savle, zašto me goniš?
5 A on reče: Ko si ti, Gospode? A Gospod reče: Ja sam Isus kojega ti goniš, (teško ti je protiv bodila praćati se.
6 A on drhteći od straha reče: Gospode, šta ću da činim? A Gospod mu reče), nego ustani i uđi u grad, pa će ti se kazati šta treba da činiš.
7 A ljudi koji putovahu s njim stajahu nemi, čujući glas, a nikoga ne videći.
8 A Savle ustade sa zemlje i otvorenim očima svojim nikoga ne viđaše. Oni ga uzeše za ruku i uvedoše u Damask.
9 I beše tri dana slep, i ne jede, niti pi.
10 A u Damasku beše jedan učenik, po imenu Ananija, i reče mu Gospod u viđenju: Ananija! A on reče: Evo me, Gospode!
11 A Gospod njemu: Ustani i idi u ulicu koja se zove Prava, i traži u domu Judinom po imenu Savla Taršanina; jer gle, on se moli Bogu,
12 I vide u viđenju čoveka, po imenu Ananiju, gde uđe i metnu ruku na njega da progleda.
13 A Ananija odgovori: Gospode, čuo sam od mnogih za toga čoveka koliko zla počini svetima tvojima u Jerusalimu.
14 I ovde ima vlast od prvosveštenika da veže sve koji prizivaju Ime tvoje.
15 A Gospod mu reče: Idi, jer mi je on sasud izbrani, da iznese Ime moje pred neznabošce i careve i sinove Izrailjeve;
16 A ja ću mu pokazati koliko mu valja postradati za Ime moje.
17 I otide Ananija, i uđe u kuću, i metnuvši ruke na njega reče: Savle brate, Gospod Isus, koji ti se javi na putu kojim si išao, poslao me je da progledaš i da se ispuniš Duha Svetoga.
18 I odmah otpade od očiju njegovih kao krljušt, i progleda, i ustavši krsti se;
19 I uzevši hranu, okrepi se. I bi Savle nekoliko dana sa učenicima koji behu u Damasku.
20 I odmah po sinagogama propovedaše Isusa da je on Sin Božji.
Rd. 22
 21 A svi koji slušahu čuđahu se i govorahu: Nije li ovo onaj što u Jerusalimu satiraše one koji prizivaju Ime ovo, i ne dođe li ovde za to da ih vezane vodi prvosveštenicima?
22 A Savle sve više jačaše, pa zbunjivaše Judejce koji žive u Damasku, dokazujući da je ovo Hristos.
23 A kad se navrši podosta dana, dogovoriše se Judejci da ga ubiju.
24 Ali Savle doznade za njihovu zaveru; a oni čuvahu vrata dan i noć da bi ga ubili;
25 No učenici ga uzeše noću i spustiše preko zida u kotarici.
26 Kada pak dođe Savle u Jerusalim, pokušavaše da se pridruži učenicima; i svi ga se bojahu, ne verujući da je učenik.
27 A Varnava ga uze i dovede apostolima, i ispriča im kako je na putu vidio Gospoda i kako mu je govorio, i kako je u Damasku smelo propovedao u ime Isusovo.
28 I zajedno s njima je ulazio u Jerusalim i izlazio i slobodno propovedao u ime Gospoda Isusa,
29 I govoraše i prepiraše se s jelinistima, a oni vrebahu da ga ubiju.
30 A kada braća ovo saznaše, svedoše ga u Kesariju i ispratiše ga u Tars.
31 Međutim, Crkve po svoj Judeji i Galileji i Samariji uživahu mir napredujući i hodeći u strahu Gospodnjem, i umnožavahu se utehom Svetoga Duha.
Rd. 23
 32 I dogodi se da Petar obilazeći sve, siđe i svetima koji življahu u Lidi.
33 I nađe tamo jednoga čoveka po imenu Eneja, koji već osam godina ležaše na odru, jer beše uzet.
34 I reče mu Petar: Eneje, isceljuje te Isus Hristos; ustani i prostri sam sebi! I odmah ustade.
35 I videše ga svi koji življahu u Lidi i Saronu, i obratiše se Gospodu.
36 A u Jopi beše jedna učenica, po imenu Tavita, što prevedeno znači Srna, i ona beše puna dobrih dela i milostinja koje činjaše.
37 I dogodi se u te dane da se ona razbolje i umre; onda je okupaše i položiše u gornju sobu.
38 I budući da je Lida blizu Jope, učenici čuvši da je Petar u njoj, poslaše dva čoveka moleći ga da bez oklevanja dođe do njih.
39 A Petar ustavši otide s njima; i kad dođe, uvedoše ga u gornju sobu i skupiše se oko njega sve udovice plačući i pokazujući košulje i haljine što je radila Srna dok je bila s njima.
40 A Petar izgnavši sve napolje, kleče na koljena i pomoli se Bogu, i okrenuvši se telu reče: Tavito, ustani! A ona otvori oči svoje, i videvši Petra pridignu se i sede.
41 On pak davši joj ruku podiže je; i dozvavši svete i udovice pokaza je živu.
42 I ovo se razglasi po svoj Jopi, i mnogi verovaše u Gospoda.
43 A on ostade mnogo dana u Jopi kod nekoga Simona kožara.