Dela Apostolska
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
Cyrillic




1 A kad se utiša metež, dozva Pavle učenike, i utešivši ih oprosti se s njima, i iziđe da ide u Makedoniju.
2 I pošto prođe one krajeve i posavetova ih mnogim poukama, dođe u Jeladu.
3 I ostade tamo tri meseca; a kako Judejci stvoriše zaveru protiv njega kada je htio otputovati u Siriju, on namisli da se vrati preko Makedonije.
4 I pođe s njim do Azije Sosipatar Pirov iz Verije, i Solunjani Aristarh i Sekund, i Gaj iz Derve i Timotej, i Tihik i Trofim iz Azije.
5 Ovi otišavši napred čekahu nas u Troadi.
6 A mi otplovismo posle dana beskvasnih hlebova iz Filipa, i dođosmo njima u Troadu za pet dana, i onde ostasmo sedam dana.
Rd. 43
 7 A u prvi dan nedelje, kad se sabraše učenici da lome hleb, beseđaše im Pavle, jer nameravaše sutradan da otide, i produži besedu do ponoći.
8 I behu mnoge sveće u gornjoj sobi gde se besmo sabrali.
9 A seđaše na prozoru jedan mladić, po imenu Evtih, obuzet dubokim snom; pošto Pavle dugo govoraše, on, savladan od sna, pade dolje sa trećega sprata, i digoše ga mrtva.
10 A Pavle sišavši pade na nj, i zagrlivši ga reče: Ne uznemiravajte se jer je duša njegova u njemu.
11 Onda iziđe gore pa, prelomivši hleb i pričestivši se, dugo govoraše sve do zore, i tako otide.
12 A mladića dovedoše živog i utešiše se ne malo.
13 A mi dođosmo ranije u lađu i otplovismo u As, da bismo odande uzeli Pavla; jer tako beše zapovedio, hoteći sam da ide pješice.
14 A kad se sastade s nama u Asu, uzesmo ga, i dođosmo u Mitilinu.
15 I odande otplovismo i stigosmo sutradan naspram Hiosa; a idućega dana približismo se Samosu i zastadosmo u Trogiliji, pa sledećega dana dođosmo u Milit.
Rd. 44
 16 Jer Pavle odluči da prođe mimo Efes da se ne bi zadržao u Aziji; jer hitaše, ako bi mu bilo moguće, da o Pedesetnici bude u Jerusalimu.
17 Iz Milita pak posla u Efes i dozva starešine crkvene.
18 I kad dođoše k njemu, reče im: Vi znate od prvoga dana kada dođoh u Aziju, da beh sa vama sve vreme,
19 Služeći Gospodu sa svakim smirenjem i mnogim suzama i napastima koje me snađoše od zavera Judejaca.
20 Da nisam izostavio ništa što je korisno da vam ne objavim i da vas poučim javno i po domovima;
21 Svedočeći i Judejcima i Jelinima pokajanje pred Bogom i veru u Gospoda našega Isusa Hrista.
22 I sad evo, ja svezan Duhom idem u Jerusalim ne znajući šta će mi se u njemu dogoditi,
23 Osim da Duh Sveti u svakome gradu svedoči, govoreći da me okovi i nevolje čekaju.
24 Ali se ni za što ne brinem, niti marim za svoj život, samo da završim put svoj s radošću i služenje koje primih od Gospoda Isusa: da posvedočim jevanđelje blagodati Božje.
25 I evo sad ja znam da više nećete videti mojega lica vi svi među kojima prolazih propovedajući Carstvo Božje.
26 Zato vam svedočim u današnji dan da sam čist od krvi sviju.
27 Jer ne propustih da vam objavim svu volju Božju.
28 Pazite, dakle, na sebe i na sve stado u kome vas Duh Sveti postavi za episkope da napasate Crkvu Gospoda i Boga koju steče krvlju svojom.
29 Jer ja znam to da će po odlasku mome ući među vas grabljivi vuci koji ne štede stada;
30 I između vas samih ustaće ljudi koji će govoriti naopako da odvlače učenike za sobom.
31 Zato pazite i opominjite se da tri godine dan i noć ne prestajah poučavati sa suzama svakoga od vas.
32 A od sada, braćo, predajem vas Bogu i reči blagodati njegove, koja može nazidati i dati vam nasljedstvo među svima osvećenima.
33 Srebra, ili zlata, ili ruha, ni od koga ne zaželjeh.
34 Sami znate da potrebama mojim i onih koji su sa mnom bili poslužiše ove ruke moje.
35 Sve vam pokazah da se tako valja truditi i pomagati nemoćnima, i opominjati se reči Gospoda Isusa koju on reče: Blaženije je davati nego primati.
36 I ovo rekavši, kleče na koljena svoja sa svima njima i pomoli se Bogu.
37 I nastade veliki plač sviju i grleći Pavla celivahu ga,
38 Osobito rastuženi zbog reči koju je kazao da oni neće više videti lica njegova; i otpratiše ga u lađu.