Dela Apostolska
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
Cyrillic




Rd. 3
 1 I kad se navrši pedeset dana, behu svi apostoli jednodušno na okupu.
2 I ujedanput nastade šum sa neba kao hujanje silnoga vetra, i napuni sav dom gde oni seđahu;
3 I pokazaše im se razdeljeni jezici kao ognjeni, i siđe po jedan na svakoga od njih.
4 I ispuniše se svi Duha Svetoga i stadoše govoriti drugim jezicima, kao što im Duh davaše da kazuju.
5 A u Jerusalimu boravljahu Judejci, ljudi pobožni iz svakoga naroda koji je pod nebom.
6 Pa kad nastade ova huka, skupi se narod, i smete se; jer svaki od njih slušaše gde oni govore njegovim jezikom.
7 I divljahu se i čuđahu se svi govoreći jedan drugome: Gle, zar nisu svi ovi što govore Galilejci?
8 Pa kako mi čujemo svaki svoj jezik u kome smo se rodili:
9 Parćani i Miđani i Elamiti, i koji žive u Mesopotamiji i Judeji i Kapadokiji, u Pontu i Aziji,
10 U Frigiji i Pamfiliji, u Egiptu i krajevima Libije blizu Kirine, i došljaci Rimljani, i Judejci i prozeliti,
11 Krićani i Arapi, čujemo gde oni govore na našim jezicima o veličanstvenim delima Božjim?
12 I svi se divljahu i behu u nedoumici govoreći jedan drugom: Šta bi ovo moglo biti?
13 A drugi se podsmevahu i govorahu: Napili su se slatkoga vina.
Rd. 4
 14 A Petar stade sa jedanaestoricom i podiže glas svoj i reče im: LJudi Judejci, i svi vi koji boravite u Jerusalimu: ovo neka vam je na znanje, i saslušajte reči moje.
15 Jer ovi nisu pijani kao što vi mislite, jer je tek treći čas dana.
16 Nego je to ono što je rekao prorok Joil:
17 I biće u posljednje dane, govori Gospod, izliću od Duha mojega na svako telo, i proricaće sinovi vaši i kćeri vaše, i mladići vaši videće viđenja i starci vaši sanjaće snove.
18 Pa i na sluge svoje i na sluškinje svoje u te dane izliću od Duha mojega, i proricaće.
19 I daću čudesa gore na nebu i znake dolje na zemlji: krv i oganj i pušenje dima.
20 Sunce će se pretvoriti u tamu i mesec u krv pre nego dođe veliki i slavni Dan Gospodnji.
21 I biće da će se spasti svaki koji prizove ime Gospodnje.
Rd. 5
 22 LJudi Izrailjci, čujte reči ove: Isusa Nazarećanina, čoveka od Boga potvrđena među vama silama i čudesima i znacima koje učini Bog preko njega među vama, kao što i sami znate,
23 Ovoga, po određenom savetu i promislu Božjem predanog uzeste i rukama bezakonika prikovaste i ubiste.
24 NJega Bog vaskrse, razdrešivši muke smrti, jer ne beše moguće da ga ona drži.
25 Jer David govori za njega: Gospoda neprestano gledah pred sobom, jer mi je s desne strane, da se ne pokolebam.
26 Zato se razveseli srce moje i obradova se jezik moj, pa još i telo moje počivaće u nadi.
27 Jer nećeš ostaviti dušu moju u adu, niti ćeš dati da Svetac tvoj vidi truljenje.
28 Pokazao si mi puteve života, ispunićeš me veselja licem tvojim.
29 LJudi braćo, neka je dopušteno sa slobodom reći vam za praoca Davida da i umre, i ukopan bi, i grob je njegov među nama do ovoga dana.
30 Budući, dakle, da je bio prorok, i znajući da mu se Bog zakletvom zakleo da će od ploda bedara njegovih po telu podignuti Hrista da sedi na prestolu njegovu,
31 Predvidevši govori za vaskrsenje Hristovo da ne bi ostavljena duša njegova u adu, niti telo njegovo vide truljenja.
32 Ovoga Isusa vaskrse Bog, čemu smo svi mi svedoci.
33 Desnicom, dakle, Božjom vaznese se, i primivši od Oca obećanje Svetoga Duha, izli ovo što vi sada vidite i čujete.
34 Jer David ne iziđe na nebesa, nego sam govori: Reče Gospod Gospodu mojemu: sedi meni s desne strane,
35 Dok položim neprijatelje tvoje za podnožje nogama tvojim.
36 Čvrsto, dakle, neka zna sav dom Izrailjev da je i Gospodom i Hristom učinio Bog njega, ovoga Isusa, koga vi raspeste.
37 A kada čuše, ražali im se u srcu i rekoše Petru i ostalim apostolima: Šta da učinimo, ljudi braćo?
Rd. 6
 38 A Petar im reče: Pokajte se, i da se krsti svaki od vas u ime Isusa Hrista za oproštenje grehova; i primićete dar Svetoga Duha.
39 Jer obećanje je za vas i za decu vašu i za sve daljne koje će dozvati Gospod Bog naš.
40 I drugim mnogim rečima svedočaše, i moljaše ih govoreći: Spasite se od ovoga pokvarenoga roda.
41 Tada oni koji rado primiše reč njegovu krstiše se; i dodade se u taj dan oko tri hiljade duša.
42 I behu postojani u nauci apostolskoj, i u zajednici, u lomljenju hleba i u molitvama.
43 A uđe strah u svaku dušu, jer apostoli činiše mnoga čudesa i znake u Jerusalimu.
44 (Strah veliki beše na svima njima.) A svi koji verovaše behu na okupu i imahu sve zajedničko.
45 I tekovinu i imanje prodavahu i razdavahu svima kako je kome bilo potrebno.
46 I svaki dan behu istrajno i jednodušno u hramu, i lomeći hleb po domovima, primahu hranu s radošću i u prostoti srca,
47 Hvaleći Boga, i behu omiljeni kod celog naroda. A Gospod svaki dan dodavaše Crkvi one koji se spasavahu.