Dela Apostolska
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
Cyrillic




1 Zatim stiže u Dervu i Listru, i gle, onde beše neki učenik, po imenu Timotej, sin žene neke Judejke vernice i oca Jelina;
2 Za njega dobro svedočahu braća koja behu u Listri i u Ikoniji.
3 Ovoga htede Pavle uzeti na put sa sobom; i uze ga i obreza zbog Judejaca koji behu u onim mestima, jer svi znahu oca njegova da beše Jelin.
4 I kad prolažahu po gradovima, učiše ih da drže pravila koja utvrdiše apostoli i prezviteri u Jerusalimu.
5 Tako se Crkve utvrđivahu u veri i broj njihov se povećavaše svaki dan.
6 A kad prođoše Frigiju i Galatijsku zemlju, zabrani im Duh Sveti govoriti reč u Aziji.
7 Došavši do Mizije pokušavahu da idu u Vitiniju, ali im Duh ne dopusti.
8 I kad prođoše Miziju, siđoše u Troadu.
9 I Pavlu se pokaza viđenje noću: beše neki čovek Makedonac, koji stajaše i moljaše ga govoreći: Pređi u Makedoniju i pomozi nam!
10 A kad vide viđenje, odmah gledasmo da iziđemo u Makedoniju, jer razumesmo da nas je Gospod pozvao da im propovedamo jevanđelje.
11 Kad se pak odvezosmo iz Troade, stigosmo pravo na Samotrak, i sutradan u Neapolj,
12 A odande u Filipe, koje su prvi grad onoga dela Makedonije, naseobina rimska. U tome gradu ostadosmo nekoliko dana,
13 I u dan subotni iziđosmo van grada na reku, gde se smatralo da je bogomolja; i sednuvši govorismo ženama koje se behu sabrale.
14 I neka bogobojazna žena, po imenu Lidija, prodavačica porfire iz grada Tijatira, slušaše; njoj Gospod otvori srce da pazi na ono što govori Pavle.
15 A kad se krsti ona i dom njezin, zamoli nas govoreći: Ako smatrate da verujem u Gospoda, uđite u moj dom i ostanite. I prinudi nas.
Rd. 38
 16 Dogodi se pak kad iđasmo na molitvu da nas srete jedna robinja koja imaše duh pogađački i gatajući donošaše veliki dobitak svojim gospodarima.
17 Ova pođe za Pavlom i za nama, i vikaše govoreći: Ovi su ljudi sluge Boga Višnjega, koji nam javljaju put spasenja.
18 I ovako činjaše mnogo dana. A kada se Pavlu dosadi, okrenu se i reče duhu: Zapovedam ti imenom Gospoda Isusa Hrista, iziđi iz nje! I iziđe u taj čas.
19 A kada videše njezini gospodari da iziđe nada njihovog dobitka, uzeše Pavla i Silu i odvukoše ih na trg pred poglavare.
20 I kad ih dovedoše vojvodama, rekoše: Ovi ljudi uzbunjuju naš grad, a Jevreji su,
21 I propovedaju običaje koje nama ne priliči primati ni tvoriti, jer smo Rimljani.
22 I sleže se narod na njih, i vojvode im razdreše haljine, i zapovediše da ih šibaju.
23 I pošto im udariše mnogo batina, baciše ih u tamnicu, i zapovediše tamničaru da ih dobro čuva.
24 Primivši takvu zapovest, on ih baci u najdonju tamnicu i noge im metnu u klade.
25 A oko ponoći Pavle i Sila moljahu se i slavljahu Boga; a sužnji ih slušahu.
26 Odjednom pak nastade veliki zemljotres, tako da se potresoše temelji tamnice; i odmah se otvoriše sva vrata i svima spadoše okovi.
27 A kad se probudi tamničar i vide otvorena vrata tamnička, izvadi nož i htede da se ubije, misleći da su sužnji pobegli.
28 A Pavle povika jakim glasom govoreći: Ne čini sebi zla nikakva, jer smo svi ovde!
29 A on zaiskavši svetiljku ulete i drhteći pade pred Pavla i Silu;
30 I izvevši ih napolje reče: Gospodo, šta mi treba činiti da se spasem?
31 A oni rekoše: Vjeruj u Gospoda Isusa Hrista i spašćeš se ti i sav dom tvoj.
32 I govorahu mu reč Gospodnju, i svima u domu njegovu.
33 I uzevši ih u onaj čas noći opra im rane; i odmah se krsti on i svi njegovi.
34 I uvede ih u svoj dom i postavi trpezu, i radovaše se sa svim domom svojim što je poverovao u Boga.
35 A kad nastade dan, vojvode poslaše služitelje govoreći: Pusti one ljude.
36 A tamničar javi ove reči Pavlu: Poslaše vojvode da budete pušteni. Sad, dakle. iziđite i idite s mirom.
37 A Pavle im reče: Izbiše nas javno bez suda, ljude Rimljane, baciše u tamnicu; i sad hoće tajno da nas puste? Ne tako, nego sami neka dođu i izvedu nas.
38 A služitelji kazaše vojvodama ove reči: i uplašiše se kad čuše da su Rimljani.
39 I došavši izviniše im se, i kad ih izvedoše, moljahu da otiđu iz grada.
40 A kad iziđoše iz tamnice, dođoše Lidiji, i videvši braću utešiše ih, i otidoše.