Dela Apostolska
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
Cyrillic




Rd. 1
 1 Prvu ti knjigu napisah, o Teofile, o svemu što poče Isus i tvoriti i učiti
2 Do dana kada se vaznese, pošto Duhom Svetim dade zapovesti apostolima koje izabra,
3 Kojima i po stradanju svome pokaza sebe živa mnogim istinitim dokazima, javljajući im se četrdeset dana i govoreći o Carstvu Božjemu.
4 S njima boraveći zapovedi im da se ne udaljuju iz Jerusalima, nego da čekaju obećanje Oca, koje čuste, reče, od mene;
5 Jer je Jovan krstio vodom, a vi ćete se krstiti Duhom Svetim ne dugo posle ovih dana.
6 Onda oni koji behu sabrani pitahu ga govoreći: Gospode, hoćeš li u ovo vreme uspostaviti carstvo Izrailjevo?
7 A on im reče: Nije vaše znati vremena i rokove koje Otac zadrža u svojoj vlasti,
8 Nego ćete primiti silu kada siđe Sveti Duh na vas; i bićete mi svedoci u Jerusalimu i po svoj Judeji i Samariji i sve do kraja zemlje.
9 I ovo rekavši, dok oni gledahu, podiže se, i uze ga oblak ispred očiju njihovih.
10 I dok netremice gledahu za njim kako ide na nebo, gle, dva čoveka u haljinama belim stadoše pored njih,
11 I oni rekoše: LJudi Galilejci, što stojite i gledate na nebo? Ovaj Isus koji se od vas vaznese na nebo, tako će isto doći kao što ga videste da odlazi na nebo.
Rd. 2
 12 Tada se vratiše u Jerusalim sa gore zvane Maslinska, koja je blizu Jerusalima jedan subotni dan hoda.
13 I kad uđoše, popeše se u gornju odaju gde su boravili, i to: Petar i Jakov, i Jovan i Andrej, Filip i Toma, Vartolomej i Matej, Jakov Alfejev i Simon Zilot, i Juda Jakovljev.
14 Ovi svi behu istrajno i jednodušno na molitvi i moljenju, sa ženama i sa Marijom materom Isusovom i sa braćom njegovom.
15 I u te dane ustade Petar između učenika, - a beše naroda na okupu oko sto dvadeset duša, - i reče:
16 LJudi braćo, trebalo je da se izvrši ono Pismo što proreče Duh Sveti ustima Davidovim za Judu, koji beše predvodnik onih što uhvatiše Isusa;
17 Jer se brojaše s nama i beše primio udel službe ove.
18 On, dakle, steče njivu od plate nepravedne, i strmoglavivši se puče po sredi i prosu se sva utroba njegova.
19 I to postade znano svima koji žive u Jerusalimu, tako da se ta njiva prozva njihovim jezikom Akeldama, što znači: njiva krvi.
20 Jer je napisano u knjizi Psalama: Da bude dvor njegov pust, i da ne bude nikoga ko bi živio u njemu; i: Episkopstvo njegovo da primi drugi.
21 Treba, dakle, od ovih ljudi koji su bili zajedno s nama za sve vreme otkako među nas dođe i iziđe od nas Gospod Isus,
22 Počevši od krštenja Jovanova do dana kada se uznese od nas, da jedan od ovih bude s nama svedok njegovog vaskrsenja.
23 I postaviše dvojicu: Josifa zvanog Varsava, koji bi nazvan Just, i Matiju.
24 I pomolivši se rekoše: Ti, Gospode, poznavaoče srdaca sviju, pokaži jednoga od ove dvojice koga si izabrao,
25 Da primi udel ove službe i apostolstva, iz kojeg ispade Juda, da ide na mesto svoje.
26 I baciše kocke za njih, i pade kocka na Matiju, i bi pribrojan Jedanaestorici apostola.